Kinoa je jedna od najstarijih žitarica, i zato je često zovu i “majka žitarica”. Raste u Andima i hiljadama godina bila je osnova ishrane starih Inka. Od svih žitarica ima najbolji balans aminokiselina: sadrži svih devet esencijalnih aminokiselina. Postoje mnogo vrsta kinoe, a najpopularnije su bela, crvena i crna. Crna kinoa se jednako dobro i lako kuva kao i bela, ali je nešto hrskavija i ima orašastiji ukus.
Odličan je izvor gvožđa, fosfora, vitamina B i E. Jača organizam. Koristi se kao pirinač: ili kao glavno jelo, kao kaša ili kao prilog uz povrće, pasulj, u salatama i supama.
Slatko-kiselog je ukusa. Generalno jača celo telo i greje telo. Tonificira bubrege.
Odlična je hrana za vegeterijance koji još uvek imaju želju za mesom.
Ne sadrži gluten, te je mogu slobodno koristiti i osobe koje pate od celijakije. Kinoa je žitarice iz porodice Chenopodium, kao i amarant. Kinoa ne pripada zaista žitaricama, ali se na taj način gaji i priprema pa se zbog toga često u tu grupu i pripaja. Od biljke kinoe u ishrani se koriste i zeleni listovi. Kinoa se uzgaja na velikim visinama.
Način pripreme:
U 1-2 šolje vode sipati 1 šolju kinoa i sačekati da zavri. Kada zavri smanjiti vatru i ostaviti da lagano vri oko 20 minuta (sve dok se klica ne odvoji od semena). Kada se skuva, kinoa je vazdušasta i lagana.
Kinou možete začiniti po želji, možete joj dodati razne sosove ili je pripremati uz druge namirnice. Pripremajte kinou i kao pirinač (u pilavima, rižotima…). Slobodno je mešajte sa drugim žitaricama, da biste pojačali jelo. Kombinujte je sa povrćem i mahunarkama. Kinou možete i samleti u brašno i koristiti za pečenje hleba, peciva i poslastica.
Energetske i nutritivne vrednosti (100 g):
- Energetske vrednosti 1539kJ/368kcal
- Masti 6.1 g
- od kojih zasićene masne kiseline 0.71 g
- Ugljeni hidrati 57.1 g
- Proteini 14.1 g,
- So 0 g
- Vlakna 7 g.
